... od Netretića prema Vukovoj Gorici provezoh se Lujzijanom kroz selo Prilišće, obišao sam crkvicu Sv. Leonarda izgrađenu s početka 19. st te u središtu sela nađoh zanimljiv spomenik !
... o crkvi: http://www.prilisce.hr/nazivi-toponimi-2/kapela-sv-leonarda.html
Tri legende o Prilišću:
Iz knjige Prilišće - Kupa, ljudi i tri sela; AŽ, JV, NV
O nastanku Prilišća postojidu tri pripovisti.
Za tako staro i veliko selo jedna bi bila premalo.
1
- Idemo ljudi! Za suncem! -
Prolaze dani i noći. Put je dug. Trudan je narod.
- Ustavit ćemo se ovdi! Ovo je prilišno mesto. Ima vode za blago,
zemlje za oranje, trave za krmu. -
- Prilišno je ovo mesto - slože se svi.
Voda je mirisala, zemlja je opijala, Nebo je blagoslovilo.
A mjesto je darovalo Prilišćanima svoje Ime.
2
Zemlja na ku su stigli bila je skoro sva pod lišćem, svud loza.
Po najboljoj zemlji pri vodi raslo je najveće i najdeblje drvlje. Jesen za jeseni lišće je otpadalo, a još su uvik krčili i panje vadili i nisu zažalili. Trud i muka bili su za hasan. Na krči je sve dobro rodilo. Tako je nastalo polje i Prilišće ime steklo.
3
Naroda ki je bižal pred Turki bilo je čuda. Vodili su ji Jakov, Mihovil i Tomaš. Bili su od sestar dica pa su ji zvali sestrići.
Kad su došli blizu vode, najstariji Jakov Sestrić je rekal:
- Tu ćemo stat i ostat za navik! Tu ćemo crikvu sazidat i mrtve zakapat. Čuda je naši u sužanjstvu ostalo. Nek ji Sveti Linart čuva i spasi, a nam pomore! -
Svi su se okrenili prema suncu ko je već zahajalo i klekli, prignili glave i dugo molili na steni iznad vode.
Drugo jutro čim je sunce bilo na ishodu, Jakov je već budan bil. Kad se pomolil, zazval je svoje sestriće i rekal:
- Ima nas čuda, a mista ima dost za sve. Ja ću ostat ovdi doli. Tomaš, ti si najmlaji, odi gori uz vodu, a ti Miho, bit češ u sridi, ali uvik ćemo bit složni i poštivat ćemo pravice i naše nove suside. Onda ćedu i oni nas štovat i Bog će nam bit na pomoć!
Nema komentara:
Objavi komentar